O zakonu privlačenja i vizualizaciji

1280x720-AEi

Ako jednostavno pitamo i ako smo spremni da primamo, Univerzum će nam pokazati način kako to i da dobijemo, odnosno kako da se nešto što želimo pojavi u našim životima. I Univerzum to čini na više načina nego što mi uopšte možemo da zamislimo. Naš um je mnogo ograničeniji od našeg celog bića koje je beskrajno. Ako pokušavamo da uz pomoć svog uma kreiramo svoj život, ono što stvarno radimo je da um kontroliše naš život i uvek kreira manje, umesto više. Sve veliko što je stvoreno na ovom svetu, kreirano je zahvaljujući ljudima koji su išli dalje od uma, dalje od “kutije” koja ograničava naš um. Ti ljudi su gledali šta se nalazi iza onoga što njihov svestan um može da proizvede. Pitali su se šta je još moguće, šta je to što može da se kreira, a što u ovom trenutku ne postoji i samim tim je teško zamislivo. Nema potrebe da definišemo kako će tačno ono što želimo izgledati u svojoj realizaciji. Često i sami nemamo pojma kako do nečega da dođemo, ali je zato potrebno da to zatražimo od Univerzuma. Mnogi moraju da naprave hiljadu koraka da bi ostvarili svoj san, a ako ne vide način kako da pređu svih hiljadu koraka vrlo je verovatno da neće sebi ni dopustiti da se upuste u promene. Pre nego što bilo šta učinimo, potrebno je da od Univerzuma zatražimo ono što želimo. I to će nam otvoriti mogućnost za pravljenje prvog koraka, a za njim će nam se otvarati vrata za bezbroj novih mogućnosti. Pitaću vas nešto, da li bi vaš život bio lakši kada biste dopustili sebi da razmišljate na ovaj način? Da ne mora sve da zavisi od vas, već da imate svest o tome da vam Univerzum čuva leđa? Kako nam univerzum donosi sreću? Prvo želim da vam kažem da vam za najsigurniji način nikakva posebna tehnika nije ni potrebna da bi se postigao uspeh i ostvarili snovi i sreća. Da je, zapravo, dovoljno da se potpuno prepustite Toku da vam bira i put i način („Neka bude volja Tvoja“). Okretanje sebi, vraćanje u sedište Bića, traganje za unutrašnjim mirom, zaustavljanje u sadašnjem trenutku (meditacijom, molitvom, igrom, pesmom, stvaralaštvom), prosvetljenje, spasenje – sve su to samo različite reči i imena za put koji vodi Blaženstvu. Stanju u kome direktno vidimo Bićem bez posredstva uma, u kome i spoljni svet i sebe posmatramo kao gledaoci pozorišnu predstavu. Stanju u kome imamo misli i emocije, ali one više nemaju snagu, već ostanu samo prazne ljušture; postojanju u kome takođe reagujemo, ali vidimo, kao svedoci, sebe u reakciji (više nismo s njom poistovećeni). To Blaženstvo donosi vam sreću u kojoj se sve postavlja na svoje mesto („sneg pada i svaka pahuljica leže tačno na svoje mesto“). Ako se umu i učini da je nešto nepovoljno, svedok u vama zna da um ne razume šta je dobro a šta ne i taj tihi posmatrač zna da je sve savršeno.