Razni tekstovi

Mržnja

“Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.” (Demian)

Mržnja je intenzivan osećaj ili trajna emocija, što je suprotno emociji ljubavi… uvek negativna, u svakom slučaju, neće se pretvoriti u pozitivan učinak… ona izaziva mnoge probleme, a još nijedan nije rešila!




Mišljenja o mržnji se razlikuju. Većina filozofa i psihologa veruje da je to trajno izražavanje emocija ( iako mržnja, niti među osnovnim i srednjim emocijama se ne uvršćuje), a neki govore da je to privremeno emocionalno stanje.
Mislim, da je mržnja dugoročni negativni emocionalni izraz koji “spava”, a probudi se, u određenim okolnostima, kada je u pitanju objekt koji izvorno izazaziva osećaje mržnje.
Zanimljivo, neurološka istraživanja su dokazala postojanje mržnje kao specifičnog stanja, jer je u ovoj delatnosti mozga postavljeno u određenim delovima mozga… vodeći neurolozi su u stanju prepoznati i odrediti tačan uzrok pojave mržnje.
Mržnja kao emocija, osećaj, ili nešto drugo, to je negativno usmeren i vrlo moćan destruktivni uslov sa gledišta energije za osobu koja izražava mržnju, kao i ciljanog objekta, ako je ovaj preživi. Ill uvek dovodi do lošeg stanja i izaziva negativne osećaje poput tuge, nepravde, osećaja krivice, straha, nemoći i očaja.

Nedostatak ljubavi ( pogotovo osnovna roditeljska ljubav u detinjstvu ), osećaj nepoželjnosti, otuđenje, odbacivanja, ukratko, osećaj isključenosti od sveta, može vrlo brzo dovesti do situacije koja čini izražavanje mržnje. To može imati kao potencijalni čimbenik u karakterističnom sadržaju čovek koji čeka potrebne – specifične okolnosti koje izazivaju mržnju. To znači da može nositi mržnju u obliku potencijala, bez ikakve obaveze na šokove, traume, strahove, ili bilo koji specifičan oblik odbacivanja ili drugih negativnih faktora koji kod takvih ljudi mogu izazvati mržnju.
Mržnja među ljudima, u stvari – na bilo koji oblik mržnje ne bi se trebao događati, jer mržnja u izvornom potencijalu je jedna od najgorih oblika negativne energije, što može izazvati ogromnu štetu onoga koji izražava mržnju, kao i onih kojima je namenjena.
Mržnja nije dobra, posledice mržnje nikada ne doživljavajte kao nešto pozitivno, nego kao loše i štetne.
Mržnja može proizlaziti iz nerazumevanja, zavisti, odbijanja, neznanja i hodanjem ruku pod ruku s negativnom, subjektivnom i objektivnom “istinom”.




Videti samo negativni pol u nekome ili nečemu, a ne i pozitivni, znači imamo ograničeni pogled na svet. Sve na svetu ima dobre i loše strane, jer svet funkcioniše po prirodnom zakonu polariteta.
Iz psihologije, kad se govori o drugim ljudima govori se zapravo o sebi. Za to postoji i još jedna izreka: Što govoriš to postojiš!
Prema tome, kada to radimo, to nešto govori o nama samima. Malo sofisticiraniji znaju prozreti unutarnje siromaštvo u ogovaranju i kritiziranju, koje nikome ne služi na čast.
Osoba koja kritizira i ogovara ne može čisto misliti, pa niti donositi uvek potpuno razumne odluke. Zavisno o predmetu kritiziranja ili ogovaranja, to može postati i životni stil koji sa sobom nosi mnoge druge negativnosti kao što su mržnja, ljutnju, teskobu, netoleranciju, nepristojnost, agresivnost, zavist, ljubomoru, sebičnost, škrtost, diskriminaciju, nepravednost, nepoštenje, osvetoljubivost, pretnju, okrivljavanje, prigovaranje, varanje, neiskrenost, laganje, korupciju i slično.
Sve to može vrlo lako pogoršati naše stanje i šanse za sretnim i uspešnim životom.
To je nedolično ponašanje, s time omalovažavamo i ponižavamo druge, a pogotovo sebe… pokazujemo da ni sami nismo bolji, jer ne znamo bolje i konstruktivnije reagovati.




Dakle, ako nas neko pokušava povrediti mi ćemo znati da su to sve njegove prikrivene mane izbile van pa ih mora nekom prikrpiti… nemojmo reagovati ljutito, obrambeno i napadački, nego lepo prihvatimo sve te njihove probleme kad već imaju tu bolesnu potrebu svaljivanja svojih mana na druge. Ne spuštajmo se na nivo te osobe. Razvijanjem negativnih misli i emocija u sebi ne pokazujemo da smo bolji od onih koji kritiziraju i ogovaraju, nego samo potenciramo problem.
Jedino se možemo iskreno potrudit i toj bolesnoj osobi koja nas kritizira i ogovara odvratiti pažnju, da je u stvari sve to njihov problem… jer je u stvari ona glupa, bezobzirna, nerazumna, nervozna, nesređena, sebična, egocentrična. A cenu koju će plaćati je otuđenje koje vodi u samoću i/ili agresivnost.
Prava sreća ne dolazi kroz druge, nego kroz našu sposobnost da se otvorimo, volimo i budemo u potpunosti slobodni (od kritiziranja, osuđivanja, prigovaranja, kukanja, ogovaranja…).
Kad uspemo postići da naša osobna sreća ne zavisi o vanjskom svetu, vanjski svet je neće moći uništiti. Pravi izvor vlastite nesreće nije u vanjskom svetu nego u unutarnjem. Stoga nemamo razloga za kritiziranjem, ogovaranjem i očekivanjem od drugih da nam osiguraju bilo šta, uključujući i našu sreću.
U svetu može vladati ne znam kakva kriza, no ako je čovek zadovoljan malim stvarima i sreću pronalazi u nematerijalnim stvarima, onda nema potrebu protestovati… da smo po zakonima prirode sami krivi ili zaslužni za svaku pojedinost u svom životu, jer svojim mislima i osećajima utičemo na sve okolnosti u svom životu. Žanjemo samo ono što sejemo, na ovaj ili onaj način. Ono što je izvan nas, odraz je onoga što se skriva u nama.
Prema tome, kritičnost i ogovaranje nije izdvojen slučaj. Nemoguće je da neko ko seje kritiku, da žanje pohvale, isto kao što je nemoguće da neko tko posadi kukolj ubere, recimo, jorgovane. Ko razume ove prirodne zakone uzroka i posledica (karme), neće nikad doći na ideju da učini nešto loše, uključujući kritiziranje i ogovaranje, jer se sve kao bumerang vraća.

ŠTO TI ŽELIM NEKA MI BUDE ŠTO MI ŽELIS NEKA TI BUDE !!!!



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *